Ne prođe nijedan dan da ne prošetam ulicom Nikole Pašića. Što zbog obaveza, što zato što je volim i potpuno sam zaljubljena u nju. Lepa je i romantična. Odiše nekim duhom prošlosti i krije istoriju. Prepuna je boja, ali ništa previše. Dominira sklad i harmonija. Inspirativna, kako za fotografisanje tako i za šetnju i razgledanje.
Od kada je sagrađena 1745. godine, pa do danas, nosila je brojna imena: Kurshnengasse, Szucs utca, Gabona, Velika čaršija a zvala se i Ćurčijska. Pre sto godina mogli ste kroz nju proći tramvajem pa nastaviti prema Temerinskoj ulici. Bogata arhitekturom, vrvi od kulturnih, naučnih i religijskih ustanova. Nekada je bila zanatska ulica, a i danas je zadržala taj izgled. Šta god da mi zatreba sa sigurnošću ću naći u Pašićevoj, to je mali gradić. Pekara, pošta, krojač, restoran, hotel, prodavnica čokolade, piljara, pečatorezac, knjižara, prodavnica ikona... Dok još idete glavnom ulicom, Pašićeva se suptilno nameće. Sa leve strane, pogled uvek privuče Saborna crkva svetog Đorđa. Prelepa i stara skoro 300 godina. Zajedno sa njom ponosno stoji i veliki pravoslavni krst, izgrađen od crvenog mermera, nosi titulu najstarijeg javnog spomenika u Novom Sadu.
Od kada je sagrađena 1745. godine, pa do danas, nosila je brojna imena: Kurshnengasse, Szucs utca, Gabona, Velika čaršija a zvala se i Ćurčijska. Pre sto godina mogli ste kroz nju proći tramvajem pa nastaviti prema Temerinskoj ulici. Bogata arhitekturom, vrvi od kulturnih, naučnih i religijskih ustanova. Nekada je bila zanatska ulica, a i danas je zadržala taj izgled. Šta god da mi zatreba sa sigurnošću ću naći u Pašićevoj, to je mali gradić. Pekara, pošta, krojač, restoran, hotel, prodavnica čokolade, piljara, pečatorezac, knjižara, prodavnica ikona... Dok još idete glavnom ulicom, Pašićeva se suptilno nameće. Sa leve strane, pogled uvek privuče Saborna crkva svetog Đorđa. Prelepa i stara skoro 300 godina. Zajedno sa njom ponosno stoji i veliki pravoslavni krst, izgrađen od crvenog mermera, nosi titulu najstarijeg javnog spomenika u Novom Sadu.
Odmah nakon crkve, nalazila se kuća vladike bačkog Platona Atanackovića. Sada je tu njegova zadužbina, nekada Druga muška gimnazija a potom i Filozofski fakultet. Danas je to ,,Platoneum'', ogranak Srpske akademije nauke i umetnosti. Malo niže, na uglu sa Grčkoškolskom ulicom, nalazi se kuća ''Kod ikone'', čuvene Marije Trandafil. Tu započinje jedna tužna ali, lepa i humana priča. Naime, rođena Popović, Marija se udala za Jovana Trandafila, grčkog trgovca krznima. Dobili su decu, živeli srećni i veoma bogati. Ispod njihove kuće, nalazila se čuvena prodavnica krzna, gde ste mogli kupiti najskupocenija krzna samura, belih zečeva, vidre itd... Međutim, deca im rano umiru, kao i braće, sestre, očevi i majke i ostaju sami. Bogati, ali nesrećni i usamljeni. Dirljivo je kada čovek u svom bolu i nesreći nađe svrhu života koja nije destruktivna i zla, kada se izdigne iznad svog bola i nađe snage da čini nešto plemenito, humano i dobro. Takvi su bili gospođa Marija Trandafil i njen muž. Nesebično su poklanjali novac sirotinji, donirali novac u dobrotvorne svrhe, delili novac za igradnju kulturnih ustanova i crkvi. Marija je svoju imovinu zaveštala Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Matici srpskoj. Nastojala je da ukaže svetu da novac nije bitan u životu, jer i bogati plaču. Proglašena je za najveću srpsku dobrotvorku i dodeljen joj je orden Crvenog krsta. Da bi podsetila ljude na humanost i dobrotu, na zidu njene kuće postavljena je ikona na kojoj su sveti apostoli Petar i Pavle.
Ulica Nikole Pašića je stvorena za hedonizam. On počinje u prodavnici čokolade. Na obaveznom meniju je čuvena ''Adoré'' ili ''Eugen'' čokolada. Lepo upakovana, ručno rađena, svilenkaste teksture sa raznim oblicima i aromama: pistaćem, đumbirom, malinom, konjakom, sušenom kajsijom, meksičkom čili papričicom, biberom... Praline Amandin, Creme caramel, Féte, Noche caliente.. Posledice: dok ih gledate, ide vam voda na usta, kad je probate, zatečeni ste koliko umete da budete halapljivi. Obavezna uzrečica ''majko mila''! Pravi hokus pokus slasti.
Ko voli vino neka navrati preko puta u Vinski podrum kod večite slavine. Za bele vinopije tu je Sauvignon a za crne, Pinot.
Malo niže na uglu sa Skerlićevom, još jedna riznica ukusa, mirisa i lepog ambijenta. Restoran ''Fish i zeleniš''. Na današnjem meniju: Mediterranean cream soup! Za trenutak, osetićete se kao da ste u nekom ribarskom gradiću na Siciliji, Dalmaciji ili u Boki Kotorskoj. Da imam veštinu francuskih pisaca dočarala bih opis ukusa i mirisa, ali pošto nemam, neću ni da pokušam. Da je dobro, ostaje da mi verujete na reč. Mogu da dočaram jedino romantični ambijent.
Još niže prema Temerinskoj tu je i moja omiljena pekara, Zdravljak plus. Po izgledu, ništa specijalno. Ali po ponudi peciva, vrlo zanimljiva. Tu volim da kupim mini pica kiflice, pica pitu ili šabačku lepinju sa kulenom i domaćim sirom. Dok doručkujem u svojoj omiljenoj pekari, pogled pada na izložene fotografije omiljene mi galerije Foto kino i video saveza Vojvodine.
Spuštajući se niže, s leve strane, iz obližnje piljare mirišu breskve, kajsije i dinje, a iz drveća izviruje i gleda vas Nikolajevska crkva. Najstarija crkva u Novom Sadu. U njoj su sahranjeni već pomenuti Marija i Jovan Trandafil, a 1913. godine u ovoj crkvi su se krstili sinovi Milene i Alberta Ajnštajna, Albert i Eduard.
Tu je i Matica srpska. Naša najstarija biblioteka. U izlogu za svakog po nešto: Atlas o Crnjanskom, Fragmenti o muzici, Azbuka klasičnog baleta... Naposletku, dolazim do još jednog mog utočišta, Mouvie café. Retko mesto u gradu gde možete popiti tradicionalnu crnu kafu i to iz prave bakarne džezve, sa posluženim ratlukom i mlekom. Pravi ''turkish'' stajl. Mirno mesto gde možete da se odmorite, čitate knjigu sa Merilin Monro, odate se poroku pušenja sa Henfrijem Bogartom. Možete pojesti ''Doručak kod Tifanija'', tost sendvič ''Niske strasti'' ili popiti hippy shake sa ananasom, avokadom i limunom... Na pitanje kako se osećate, pevuši na radiju Nina Simone i kaže:
I na kraju, ne treba zaboraviti da svaka ulica dobija ime po nekome ili nečemu koga slavi. Dakle, Nikola Pašić. Političar, predsednik vlade Kraljevine Srba a kasnije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Mudar, ćutljiv, staložen i uporan. Osim velikih stvari koje je činio u to vreme za Srbiju, mene zanimaju one male sitnice, intimne stvarčice. Na primer, stalno je započinjao rečenicu sa uzrečicom ''Ovaj''... Nadimak mu je bio Baja. I ono najbolje, njegovo dopisivanje sa gospođicom koju je kasnije oženio, Đurđinom Duković.
... Predsednik srpske vlade Nikola Pašić radio je u svom kabinetu i u tom času sekretar mu je uručio pismo. Poruka je stigla iz Trsta i Baja je odmah osetio, pod prstima, da je pored papira u koverti i ona važnija pošiljka - fotografija Đurđine Duković, koju su mu ugledni Srbi preporučili za suprugu. Lepa, izobražena, čita knjige i piše pesme, a uz to ćerka bogatog tršćanskog trgovca žitom. Pri utovaru pšenice, rodila se u Harkovu, jer je sa ocem na put pošla i njena trudna mati. Otvorio je pažljivo kovertu i našao fotografiju. Na njoj je bila i posveta: “Dragom i poštovanom gospodinu Nikoli Pašiću, slavnom i velikom Srbinu, iskreno i od srca - Đurđina”
Njegov odgovor:
Ulica Nikole Pašića je stvorena za hedonizam. On počinje u prodavnici čokolade. Na obaveznom meniju je čuvena ''Adoré'' ili ''Eugen'' čokolada. Lepo upakovana, ručno rađena, svilenkaste teksture sa raznim oblicima i aromama: pistaćem, đumbirom, malinom, konjakom, sušenom kajsijom, meksičkom čili papričicom, biberom... Praline Amandin, Creme caramel, Féte, Noche caliente.. Posledice: dok ih gledate, ide vam voda na usta, kad je probate, zatečeni ste koliko umete da budete halapljivi. Obavezna uzrečica ''majko mila''! Pravi hokus pokus slasti.
Ko voli vino neka navrati preko puta u Vinski podrum kod večite slavine. Za bele vinopije tu je Sauvignon a za crne, Pinot.
Malo niže na uglu sa Skerlićevom, još jedna riznica ukusa, mirisa i lepog ambijenta. Restoran ''Fish i zeleniš''. Na današnjem meniju: Mediterranean cream soup! Za trenutak, osetićete se kao da ste u nekom ribarskom gradiću na Siciliji, Dalmaciji ili u Boki Kotorskoj. Da imam veštinu francuskih pisaca dočarala bih opis ukusa i mirisa, ali pošto nemam, neću ni da pokušam. Da je dobro, ostaje da mi verujete na reč. Mogu da dočaram jedino romantični ambijent.
Još niže prema Temerinskoj tu je i moja omiljena pekara, Zdravljak plus. Po izgledu, ništa specijalno. Ali po ponudi peciva, vrlo zanimljiva. Tu volim da kupim mini pica kiflice, pica pitu ili šabačku lepinju sa kulenom i domaćim sirom. Dok doručkujem u svojoj omiljenoj pekari, pogled pada na izložene fotografije omiljene mi galerije Foto kino i video saveza Vojvodine.
Spuštajući se niže, s leve strane, iz obližnje piljare mirišu breskve, kajsije i dinje, a iz drveća izviruje i gleda vas Nikolajevska crkva. Najstarija crkva u Novom Sadu. U njoj su sahranjeni već pomenuti Marija i Jovan Trandafil, a 1913. godine u ovoj crkvi su se krstili sinovi Milene i Alberta Ajnštajna, Albert i Eduard.
Tu je i Matica srpska. Naša najstarija biblioteka. U izlogu za svakog po nešto: Atlas o Crnjanskom, Fragmenti o muzici, Azbuka klasičnog baleta... Naposletku, dolazim do još jednog mog utočišta, Mouvie café. Retko mesto u gradu gde možete popiti tradicionalnu crnu kafu i to iz prave bakarne džezve, sa posluženim ratlukom i mlekom. Pravi ''turkish'' stajl. Mirno mesto gde možete da se odmorite, čitate knjigu sa Merilin Monro, odate se poroku pušenja sa Henfrijem Bogartom. Možete pojesti ''Doručak kod Tifanija'', tost sendvič ''Niske strasti'' ili popiti hippy shake sa ananasom, avokadom i limunom... Na pitanje kako se osećate, pevuši na radiju Nina Simone i kaže:
I na kraju, ne treba zaboraviti da svaka ulica dobija ime po nekome ili nečemu koga slavi. Dakle, Nikola Pašić. Političar, predsednik vlade Kraljevine Srba a kasnije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Mudar, ćutljiv, staložen i uporan. Osim velikih stvari koje je činio u to vreme za Srbiju, mene zanimaju one male sitnice, intimne stvarčice. Na primer, stalno je započinjao rečenicu sa uzrečicom ''Ovaj''... Nadimak mu je bio Baja. I ono najbolje, njegovo dopisivanje sa gospođicom koju je kasnije oženio, Đurđinom Duković.
... Predsednik srpske vlade Nikola Pašić radio je u svom kabinetu i u tom času sekretar mu je uručio pismo. Poruka je stigla iz Trsta i Baja je odmah osetio, pod prstima, da je pored papira u koverti i ona važnija pošiljka - fotografija Đurđine Duković, koju su mu ugledni Srbi preporučili za suprugu. Lepa, izobražena, čita knjige i piše pesme, a uz to ćerka bogatog tršćanskog trgovca žitom. Pri utovaru pšenice, rodila se u Harkovu, jer je sa ocem na put pošla i njena trudna mati. Otvorio je pažljivo kovertu i našao fotografiju. Na njoj je bila i posveta: “Dragom i poštovanom gospodinu Nikoli Pašiću, slavnom i velikom Srbinu, iskreno i od srca - Đurđina”
- Kako gospođica piše “iskreno i od srca”, a
nije me ni videla? Takve su danas jevropske gospođice, slobodne u ponašanju za
razliku od naših koje samo što ne nose feredže... Dobro, videla je možda moju
sliku u novinama, ali to je nešto drugo. Mora da je onaj tamo Aničić mnogo
nacifrao o meni kad sam već u devojačkom srcu i opet pominje veliki miraz. Pa,
ne ženim se ja zbog novca! Ali, ako joj otac tako bogat kao što se priča, onda
treba uz ćerku dati, ovaj, za početak novog života.
- POŠTOVANA i lepa gospođice Đurđina, ja sam
duboko dirnut vašom pažnjom i lepim rečima ispisanim na poslatoj fotografiji.
Uzvraćam vam svojom slikom i nadam se skorom viđenju i upoznavanju... S
iskrenim poštovanjem i divljenjem - Nik. P. Pašić...
(Izvor: ''Pašić i četiri kralja'', autor Živorad Lazić)
(Izvor: ''Pašić i četiri kralja'', autor Živorad Lazić)
