Fotografije i reči...: Đavolja Varoš

...Pre mnogo godina, postojalo je mirno selo gde su živeli pošteni i skromni ljudi. Jednog dana đavo reši da unese malo zabave i poigra se sa njima. Pripremi im đavolju vodu da im pomrsi rodbinske odnose. Meštani, opijeni vodom, odlučiše da venčaju brata i sestru. Ipak, svoje prste umeša Vila, za koju i danas kažu da čuva Varoš. Molila se Bogu da spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njene molitve, spoji nebo sa zemljom, pošalje jak, hladan vetar i svatovi se okameniše...

Ovo je samo jedna od brojnih legendi ispredenih o nastanku Đavolje Varoši.

Mistično i tajnovito mesto na obroncima Radan planine. Blizu je Kuršumlija i granica sa Kosovom i Metohijom. Nema tu nikakve logike i sve izgleda čudno i nekako prkosi gravitaciji. Ipak, postoji naučno objašnjenje za ovaj skup čudno izvajanih i poređanih kula, različitih oblika i visine, koje na vrhu imaju veliki kamen, andezit, koji još zovu ''kapa''. Krivac je naravno, čovek. Uništavajući šumu, čovek je dozvolio razorno dejstvo vodne erozije. Nekada ovo područje je bilo centar vulkanskih aktivnosti, a o tome svedoče raznobojne stene. Kameni stubovi ili glavolutci nastaju erozijom zemljišta, koje je sastavljeno od rastresitog i glinenog materijala, na kome se nalazi kamenje veće veličine. Te velike stene svojom težinom čuvaju okamenjeno zemljište ispod njih da se ne osipa i na taj način grade kule. Ima ih preko 200, različite su visine i starosti a ima i jedna ''beba''. Kako neka nestane, nova se pojavi.

''Beba''

''Dever''

Da misterija bude još veća, osim kamenih kula u Đavoljoj Varoši postoje i dva izvora jako kisele vode. Jedna je Đavolja voda u Đavoljoj Jaruzi, jako hladan i kiseo izvor vode bogat mineralima. Drugi je Crveno vrelo. Zovu je i Crvena reka, ''Gjak'' na albanskom (krv). Zaista je crvena. Jako je kisela, ne sme da se pije jer sadrži veliku količinu olova, gvožđa i drugih minerala...Ovi izvori su jako retki u svetu i veoma lekoviti.

Sva ova misterioznost, čudne pojave, divljina prirode, nejasni ukusi i mirisi vode, čudni zvuci kada duva vetar, naveli su maštu meštana da ovo mesto nazovu Đavolja varoš. Ovaj fenomen je zabeležen i u Americi, ali su ga nazvali ''Dolina bogova''. Kada ljudi nešto ne znaju, ostaje im samo da veruju. U nedostatku naučnih objašnjenja ljudi su ranije izmišljali priče i još uvek pričaju o Đavoljoj Varoši. Još jedna od legendi jeste da zemljane kule predstavljaju okamenjene đavole, koje su ljudi nosili na leđima a koji su im donosili nesreću, zla i bolesti. Prenoćivši u crkvi Svete Petke koja se nalazi u blizini, ljudi su uspeli da se oslobode tih đavola koji bi ostali okamenjeni. Zaista se tu nalazi crkva Svete Petke. Mala brvnara ukrašena lepim ikonama, nastala na ruševinama stare crkve. Ispred nje se nalaze niska stabla čije su grane obavijene krpenim maramicama. Veruje se da Sveta Petka pomaže bolesnima, stoga krpene maramice služe da se njima dotakne bolno mesto, i pomisli želja, a zatim se zaveže za granu, kako bi maramicom sve muke i problemi ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice se posle sedam dana zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji. Na kori od drveta ispred crkve je izrezbaren lik Svetog Save, zapanjujuće delo ''Bate iz Vučja''. U crkvi Svete Petke se osveštaju kamenčići za sreću koja se kasnije prodaju kao suveniri.

Ceo prostor Đavolje Varoši je ukrašen drvenim statuama. Postavljen je prilaz do samog vrha, prilagođen za turističke posetioce. Bogat čudnom faunom i florom.

Da ovo mesto bude još magičnije i misterioznije meštani imaju neobične priče. Priča se da je uveče prilično jezivo, ljudi se boje da prenoće, vide se senke, čuju se glasovi odraslih i dece, čudna muzika, iako nema vetra. Uočena je i gravitaciona anomalija jer otkočeni i ugašeni automobili se kreću uzbrdo...
Mašta ili sujeverje, u Đavoljoj Varoši nečeg ipak ima. Ipak, osećaj je očaravajući i pozitivan. To su hteli da dokažu i mladenci iz Kruševca, koji su baš tu hteli da se venčaju kako bi zamenili ružnu priču lepom jer smatraju da je Đavolja Varoš mesto sanjarenja i sreće.

Nedaleko od Đavolje Varoši nalazi se Prolom Banja. Malo mesto za odmor i lečenje. Ipak i ona krije svoje tajne i legende. Navodno, u Prolom Banji nalazi se mala crkva brvnara zvana ''Lazarica''. Posvećena je Caru Lazaru i pravo ime joj je Hram Svetog Vaskrsenja Lazara. Legenda kaže:

... Uoči Kosovske bitke, 25. juna 1389. godine, vojska kneza Lazara je stigla i do male crkve u blizini sela Prolom. Elitni deo srpske vojske predvodili su Milan Toplica i Ivan Kosančić. Obilazeci vojsku dvojica vitezova primetiše ovu crkvu i pomisliše da je to božji znak i narediše svojoj vojsci da se u njoj pričesti. Nakon sto ih je sveštenik pričestio, vojnici su blagosloveni i duhovno očisćeni šest puta obilazili oko crkve moleći se za pobedu srpske vojske. Crkveno dvorište je tada, kaže legenda, bilo zasađeno šljivama . Kada su ovi ratnici obilazili oko crkve stabla ovih šljiva, one su se upredala u onom pravcu kuda su se okretali i vojnici i tako su ostale upredene. Ratnici se tada zakleše da će se po povratku sa Kosova ponovo pričestiti u ovoj crkvi i da će je šest puta obići sa suprotne strane. Međutim, srpski ratnici se nisu vratili sa Kosova, a šljive su i do današnjeg dana ostale spiralno uvijene i uvek u istom broju...

Nove samonikle stabiljke su takođe uvijene, kada izrastu do određene visine, sasuše se i uvenu, ali uvek ostane šest stabala šljiva. Izvan crkve, stabla rastu normalno. Ako odnesete sadnicu uvijenih šljiva sa područja crkve na neko drugo mesto, ona rastu normalno, ne uvijaju se. Nauka nema objašnjenje za ovu pojavu. Rađena su istraživanja, ali rezultati nikad nisu objavljeni. Nije ni do vode, ni svetlosti ni vetra. Neki smatraju da je tu jak uticaj magnetnog polja, a legende, naravno, da je to uticaj ''čudnih sila''.

(preuzeta fotografija)

Nova crkva u Prolom Banji, u izgradnji.

Na povratku sa ovog tajanstvenog putovanja, otkrivanja istorije, običaja i tradicije, svraćam u Veliku Planu u Moravske konake. Još jedno sveto utočište za odmor i predah. Nema nekih tajni ovde, samo dobra kuhinja i mnogo komaraca. Etno seoce sa crkvom brvnarom i malim jezercetom. Služe vas konobari u srpskoj nošnji i opancima. U sumrak, izgleda veoma romantično. Posle celodnevnog planinarenja i 39 stepeni Celzijusa, osećaj je opuštajući i uspavljujući.