Dunavskom magistralom II, Viminacijum

Putujem prema Viminacijumu, današnjem Kostolcu. Ulazak u Kostolac nije baš najlepši, dočeka vas prizor razbacanog smeća na zemlji, i dimčina koja se izvija iz tri ogromne termoelektrane. Ogromne mašinerije i trovači vazduha, toliko su velike da kilometrima obilaženja nikako ne izlaze iz vidokruga. 

Tu, na ušću Mlave u Dunav, nalazi se najznačajniji rimski grad i vojni logor koji je nastao u I veku. U vreme vladavine Hadrijana postaje municipijum, a za vreme Gordijana III diči se kao kolonija rimskih građana. Još u 17. veku, dolazili su istraživači i zanimali se za ovo mesto. Grof Marsilji i Feliks Kanic obilaze ga nekoliko puta i prave prve zabeleške o njemu. Kasnija ozbiljnija istraživanja urodila su plodom kod naših istraživača Mihajla Valtrovića i Miloja Vasića. Krajem 19. veka otkrili su nekoliko objekata, grobnica i ulicu sa vodovodnim cevima i kanalizacijom. Ulici daju ime po kraljici Dragoj, čime je kupuju da im daje dukate za dalja istraživanja. Dugo posle toga, Viminacijum biva zaboravljen, tek izgradnjom termoelektrana sedamdesetih godina, površinskim iskopavanjima dolazi do novih otkrića i ponovo započinju ozbiljna interesovanja i istraživanja. 

Grobnice i Mauzolej

Bio je to nekad lep i raskošan grad, bogat arhitekturom, hramovima i divnim vilama, velikim termama i amfiteatrom. Živelo je tu oko 45 hiljada ljudi koji iza sebe ostaviše dokaze brojnih umeća. Vrlo precizno i matematički sračunato sagradiše dugački Akvadukt koji im je omogućio dotok vode. Napraviše velike ulice sa kanalizacijom. Vešti za razne zanate, sa majstorskom finoćom i tehnikom millefiori praviše staklo. Duvanjem u kalup, livenjem i presovanjem praviše raznovrsne posude, bočice za mirisna ulja, čaše, krčage i pehare. Takođe, proizvodili su i keramiku, terakotu, opeku, svetiljke, vodovodne cevi i građevinski materijal. Grnčariju za svakodnevnu upotrebu, ali i posude čija namena nije baš jasna, pretpostavlja se da je služila za izvođenje rituala. Najznačajniji proizvod bio je, naravno, nakit. Odlikovao se bogatstvom izbora oblika, kao i materijala. Pravljen je od raznih metala ali i minerala. Osim dekorativne imao je i svrhu da zaštiti vlasnika od zla, a često su pravljene forme koje su ukazivale na pol ili društveni status. Kovali su i novac, srebrni i bakarni, sa likom aktuelnog cara.

Stojim na severnoj kapiji logora, Porti Praetoriji, na ogromnim popločanjima koja ukazuju na moćni odbrambeni sistem. Jer, Viminacijum stoji na raskršću zapada i istoka, na udaru napadača, koji su ga na kraju i uništili i zakopali kao Pompeje. Fascinantne su i rimske terme, one nisu služile samo za higijenu, već i za odmor i masažu, imale su kade sa toplom i hladnom vodom, bile su raskošne i ukrašene mozaicma. Otkriven je i Amfiteatar, njegovi temelji, koji se sada rekonstruišu sa ciljem da se napravi replika ove raskošne građevine. 

Porta Praetoria

Rimske terme

Amfiteatar i okolina

Koračam tlom i prašinom starom dve hiljade godina, dodirujem kamene ploče i rub grobnica u kojim počivaju možda carevi, možda njihovi rođaci, a možda obični građani koje je prolaznost života i vremena smestila tu gde jesu. Gledam u fresku prelepe devojke što je jednom naslika njen sluga slikar, zaljubljen u nju. Na zidovima oslikani simboli, neki paganski ali i oni hršćanski.    
Neke tajne ovde su zakopane da ih niko nikada ne pronađe. Ipak, neke tragove vreme ne može da zaboravi i sruši. Sačuvani su od zaborava, baš kao i one naše potkopane tajne i tragovi na duši, što nas nekad i neko duboko zagreba u srž našeg bića.

Arheolozi u poslu, upravo su otkrili rimsku ulicu, ovde negde dobih želju da i ja budem arheolog :)