Dunavskom magistralom, Smederevska tvrđava

..."Kakav grad, po jačini i neosetljivosti,
reći ćeš da je nebeska kula.

To je mjesto takvo da ti se čini,

kao da sunce u svom sjaju sipa biserna zrna.

U bedeme njegovih kula mogu udariti samo ribe,
svojim čelom,
 i svud oko njega iskopani su šančevi,kao nebeske provalije."...

...Svoje putovanje nastavljam prateći neke nove reke. Putevima Ilira, Kelta, Rimljana, Austrougara i Turaka. Idući jedinim preostalim tragovima drevne prošlosti. Uz Dunav. Moj omiljeni. Gosodar među rekama. Svojom grandioznošću budi osećaj strahopoštovanja i divljenja. Zato je toliko i opevan. Čini mi se nemog bi nagovorio da progovori, slepog da progleda, a netalentovanom piscu pobudio bi literarne sklonosti. 
I baš tu, negde na ušću Jezave u Dunav, prosuh svoje sitne korake po dvoru Đurađa Brankovića i žene mu Jerine. Nađoh se na Smederevskoj tvrđavi. Dotaknuh stari kamen srednjovekovne Srbije. Udahnuh neke tajne, duboko zakopane i vremenom neotkrivene. Osetih duh nekog vremena dalekog iza nas, koji je ostavio tek po neki trag da ima nečim da nas zanima dok nagađamo kako je sve bilo. A sve je započeto ljubavnom pričom dvoje istorijskih likova. 

Srpski despot Đurađ Branković oženio je grčku princezu Irinu Kantakuzen, po srpskom Jerinu. Đurađ je opisan i naslikan kao visok, lep čovek, snažne građe i gospodskog lica. Guste brade, velikih brkova, duge kose i čelično plavih očiju. Priseban, rečit i ubedljiv. Izuzetno obrazovan, poliglota, diplomata, vojskovođa i pobožan. Najbogatiji evropski vladar svog vremena. Toliko je bio bogat da je dao 30 hiljada dukata da se u Smederevo prenesu mošti svetog Luke (jednog od četiri pisca jevanđelja) pa su mošti 1453. godine uz svčani doček i veliku ceremoniju prenešene u Smederevo, u crkvu Uspenja presvete Bogorodice. Smederevo tada postaje mesto gde se dešavaju čudesna isceljenja, naročito ozdravljenja od očnih bolesti. Jerina je posebno interesantna ličnost i o njoj se sukobe mišljenja. U narodu su je prozvali ''Prokleta Jerina''. Naslikana je kao visoka, vitka, pomalo hladnog pogleda. 1428. godine počeše da grade Smederevsku tvrđavu koja je bila njihov dvor, utočište i srpska prestonica, zbog čega su Smederevci izuzetno ponosni. Ono što mu daje vrednost i autentičnost jeste to da je jedini srpski srednjevekovni dvor čije su temelje gradili Srbi, ostale tvrđave podigli su ili Turci ili Austrougari.

I baš tu, ja se usudih da bacim pogled na odaje u kojim su sedeli i provodili vreme Đurađ i Jerina. Mesto gde su koračali na mermernim pločama, u zidinama od kamena dovučenog sa ostataka rimskih gradova Viminacijuma, Mons Aurusa, Marguma i Vinceja. Tu im muziku komponova kir Stefan Domestik, mnogo ranije od ostalih kompozitora crkvene muzike, a savetodavac im beše mitoropolit Atanasije. Jerina u njenoj dugačkoj crvenoj haljini od atlasa (svečanog svilenog materijala), ukrašenoj sa cvetićima, utegnutu oko struka i pripijenim rukavima. Tu su boravili, posmatrajući Dunav kroz raskošne dvorske prozore od murano stakla i smišljali planove koji će uticati na tok i stvaranje srpske istorije. 

U narodu su različito prikazani i opevani. Srpskog despota Đurđa su proglasili izdajnikom jer je u cilju očuvanja dobrih odnosa spletkario na turskom dvoru. Jednu ćerku Maru Branković dao je na udaju u harem turskog cara Murata II, a drugu ćerku Katarinu, ugarskom grofu Ulrihu Celjskom. A Jerina, ona je tek bila omražena. Srpska Marija Antoaneta. Postoje brojne legende o Jerini i svima poznat stih ''Grad gradila prokleta Jerina''. Grad je gradila i kletvu zaradila. Ohola Jerina, surova žena koja je od gladnog naroda uzimala jaja i koristila ih kao vezivni materijal za gradnju svog dvorca, ljude koji su odbijali kulučenje na dvorcu, odrubila bi im glave i zazidala u dvorac. Kao i priče o pohotnoj, uobraženoj, nezasitoj Jerini koja je proždirala svoje ljubavnike i kako bi sakrila njihove tragove bacala ih sa.. pa možda baš ovih kula kojim sada koračam :) Jerina se kasnije zamonašila, umrla je u Rudniku, a veruje se da je njen sin Lazar otrovao.

Postoje i druge priče, lepe priče, u koje ja više želim da verujem. Mišljenje je podeljeno, ima pisanih materijala gde se navodi da je Jerina ipak bila plemenita majka, dobra žena, podrška Đurđu, da je njihova ljubav bila jaka, jer ipak iz nje nastade petoro dece: Todor, Grgur, Stefan, Lazar i Katarina. Kao i to, da motivi zbog kojih su morali da postupaju onako kako su postupali, nisu potekli iz pohlepe i zla, već iz nastojanja da pomognu srpskom narodu. 

Ipak, ostaje nam samo da nagađamo scenario koji je tu bio ispisan i da zamišljamo kakva se predstava tu zapravo odigrala.

...''Ti si kao prokleta Jerina

moja ljubav ne znaci ti nista

da ponovo Smederevo gradiš

nosio bi kamen iz stalista

Ti si kao prokleta Jerina

moja ljubav ne znaci ti nista

na rukama nosio bih stene

da ponovo budes pored mene''... 

Stanovnik tvrđave

Pogled sa tvrđave na Dunav, Smederevo, Crkvu sv. Đorđa...

Na jednoj od kula, stoji natpis da je Đurađ podigao i izgradio ovaj dvor, od tada postoji trend da svaki graditelj upiše inicijale i datum na svojoj građevini. To je uglavnom prevaziđeno, međutim još uvek postoji na kućama u vojvođanskim selima, poput onog na kući moje bake.

Nastavljam putovanje još starijim tragovima, prema Viminacijumu...