Torda

Trenutno putujem po Vojvodini, obilazim mala mesta u Banatu za koja, verovatno, niko nije čuo, ali u tome je čar. Neko žudi za svetskim destinacijama, a ja uživam u radoznalosti šta ću videti i čuti na sledećem ćošku. Verujem da je spas u skromnosti a bogatstvo u moći zapažanja. Uobičajen prizor kada prolazite kroz Vojvodinu tokom proleća izgleda ovako:

Ako putujete vozom, dominiraju tri boje koje vidite: braon, zelena i plava. Čovek ima osećaj da je neko zalepio poster na prozor vagona, pa je nekima monotono. A ja, uživam! Putovanje kroz ravnicu izaziva u meni osećaj mira i spokojnosti. Ničeg divljeg, samo opuštajućeg za sva čula. 

Nedavno sam posetila Tordu. Torda je selo u srednjem Banatu. Uglavnom je naseljeno Mađarima. Kao i sva sela, lepo i mirno. Miriše na nešto toplo i domaće. Hrana zapravo ima boju i ukus koju mi ''iz grada'' ne poznajemo. Prisustvujem seoskoj slavi. U selo su pristigli vašar, sportska, kulturna dešavanja, kao i bogat muzički program. Slatikiši sa tezgi... obožavam ih, mirišu na detinjstvo.

  

Volim vašare, u svom tom šarenilu tražim detalje. Ovaj put, za oko mi zapada katolička brojanica, moja baka je imala takvu. Kupujem je za uspomenu.

Gostim se ručkom. Seoski, bogat ručak, ne znam šta pre da jedem.   Domaćica izvrsna, kuvala je nekoliko dana. Njen trud osetim u svakom zalogaju. Supa, paprikaš, pečenje, pire, salate, desert i kompot. Njega ću zapamtiti. Ništa lepše i osvežavajuće od kompota od jagoda i višanja. Podsetio me na moju baku, njen kompot od šljiva, sok od zove i zamrznute višnje posute šećerom.

Ljudi su srdačni i gostoprimljivi. Vole da vide nekog novog u selu. Uvek doznaju nešto o vama što ni sami niste znali, pa šapnu komšiji. Ja im ne zameram, dosadno im je, ionako će sve zaboraviti čim se sutra narade na njivi. 

Jedna anegdota o Tordi: 31. marta 2013. godine kroz Tordu je protutnjao ni manje ni više nego tornado! Porušio je brojne krovove od kuća, iščupao drveća i okretao automobile. Srećom, niko nije stradao niti se povredio. 

Jedan isti osećaj mi se javlja kad posetim vojvođanska sela, osetim neki mir i tišinu i odmorim se. Ipak, u svom tom miru oseti se da svako selo ima neke tajne i zaboravljene priče iz prošlosti koje više nema ko da ispriča jer mladi odlaze, a stari umiru...

                                     Devojka iz Torde

                                              Na farmi konja

                                      Vreme je za šetnju